četvrtak, srpnja 22, 2010

Živa sam, još uvijek...

Ako ste primjetile nije me bilo odavno. Već više od tri sedmice nisam napisala ni slova na svom blogu, a nisam napisala ni mnogo komentara na vašim blogovima iako sam mnoge postove pročitala ili barem škicnula.

Nisam se posvađala sa kuhinjom, ali jesam sa vremenom. Ne sa vremenom kao klimatološkom pojavom, jer ja volim ljeto, a vrućine mi s obzirom na moju konstantnu hipotermiju odgovaraju, već sa tzv. mojim slobodnim vremenom, kojeg uopšte nemam. Na poslu je gužva, a pored svog posla odrađujem i dio posla za dvije kolegice tako da imam tri gomile posla koje se nikako ne smanjuju već rastu iz dana u dan. Kao da sve to nije dovoljno u našoj firmi smo u procesu uvođenja SAP –a , kojim bi se svi procesi (6500 ljudi, sa podružnicama u cijeloj Bosni i Hercegovini) trebali biti integrirani (što će po mom mišljenju sa ovim ljudima ići vrlo teško) i ja sam u grupi koja testira i treba verificirati desetak procesa.

Dobila sam riješenje za korištenje godišnjeg odmora u septembru, što je moja višegodišnja navika i tako sam ga i tražila, ali.... Ali, pitam se da li ću uopšte moći koristiti SVOJ zasluženi odmor. Ne želim da mi ga iko ometa, ne želim biti na raspolaganju, ali kako sada stvari stoje ovaj će septembar biti haotičan jer sve što smo počeli moramo završiti do kraja septembra i onda u oktobru startovati s nečim što je za 99% ovih 6.500 ljudi totalna nepoznanica. Sve se nešto mislim, kako se podsmjevamo ljudima koji sve bitne podatke drže u svojim tekicama, jer su tako naučili prije trideset godina, kada su počeli raditi i za njih su njihove teke glavni izvor svega i ne bi ih se odrekli nizašto, da će tako isto biti sa našim tabelicama u excelu i da će neke nove generacije o nama pričati kao o matorcima koji podatke drže u glupom excelu.

Nakon podužeg uvoda koji nema veze sa mojom današnjom temom, ali objašnjava moje odsustvo iz blogerskih druženja i nedostatak postova na mom blogu, počinjem... Danas sam htjela pisati o kućanskim poslovima i o potrebi svake žene da ima ispomoć u kući, naravno pod uvjetom da obitelj to sebi može priuštiti. Nedavno je Tracy na svom blogu pisala o vremenu koje utroši prosječna američka žena na kućanske poslove i vremenu koje utroši prosječna talijanska žena na iste te poslove. Nikako se ne bih mogla uklopiti u taj američki obrazac. Ja naprosto mrzim sintetičke posteljine, stoljnjake, papirnate i plastične tanjure, a najviše od svega mrzim polugotovu i gotovu hranu. Volim da mi je u stanu sve čisto i svijetlo. Volim parket koji se sjaji, volim besprijekorno čiste radne površine u kuhinji i sjajne sanitarije. Naravno da nemam 21 sat sedmično za te poslove. I dolazim do toga da tvrdim da svaka žena treba imati ispomoć u kući.

Pitanje je kako ćete organizovati tu pomoć, za koje vam je poslove potrebna, koliko puta mjesečno ili sedmično će dolaziti. U Sarajevu postoje agencije koje će vam na vaše traženje poslati kućnu pomoćnicu koja je slobodna u terminu koji vam odgovara. Sat njenog rada je 8 maraka, koliko agencija uzima sebi ne znam. Ali u Sarajevu, kao uostalom i u drugim našim gradovima, od kada je svijeta i vijeka, postoje žene koje rade po kućama. Preporuke se prenose preko prijateljica ili kolegica ili su jednostavno te iste žene radile i za vaše mame. Meni se, iskreno, više sviđa ovaj neformalni servis, mada priznajem, da se ponekad pitam pošto ista žena radi i kod mene i kod mojih prijateljica koliko se tu šire tračevi. Zapravo se tračeva panično bojim. Znam da one ulaze u stanove spram kojih je moj “apoteka”. Znam da ulaze u stanove u kojima su odjeća i čarape razbacani po svim sobama, u kojima se puši, a neispražnjene pepeljare se nalaze od WC-a do kuhinje i to po nekoliko njih. Kod mene je takvo stanje stvari nezamislivo. Prvo što uradim ujutro je da osvježim posteljinu na balkonu, a zatim je složim i sve lijepo zategnem. Nepospremljeni kreveti su za mene blagi užas i podsjećaju me na bolest i bolnicu. U mom stanu nikada se neće naći razbacana odjeća, prljavi veš je uredno odložen u korpe za tamni, za šareni i za bijeli veš. Pa zbog čega onda strahujem da ću biti predmet trača? Pa bojim se da će komentarisati koliko je prašine na vrhu ormara obrisala, koliko mrlja sa parketa uklonila. Glupo??? Valjda...

Za koje mi poslove treba pomoć, kada već mnogo toga radimo sami (poslovi su podjeljeni prema sposobnostima i snazi)? Evo ovo su neki od najmržih mi poslova za koje mi je mjesečna pomoć neophodna:

• Pranje prozora
• Čišćenje pločica u kupatilu
• Čišćenje pločica u kuhinji
• Peglanje damastnih posteljina i stoljnjaka (čudo jedno koliko je to teško ispeglati, ali za svaki svečani ručak moram imati taj divni stoljnjak od damasta i odgovarajuće salvete)
• Pranje vrata u svim sobama
• Čišćenje hladnjaka
• Čišćenje pećnice

Tracy je u svom članku spomenula Talijanke. Te žene su izgleda naprosto lude za glancanjem. Nikakvo čudo da im je tržište odgovorilo prekrasnim proizvodima koji će utoliti njihovu glad za perfektno čistim domom. Pogledajte te silne Pronto proizvode. Ja ih obožavam. Imate posebne za parkete i laminatne podove, posebne za čišćenje drvenog namještaja plus sredstvo sa pčelinjim voskom za glancanje namještaja, imate sredstvo za čišćenje mramornih podova, pa zatim sredstva za čišćenje prašine, razne četkice i krpice za prašinu sve to pod oznakom Pronto. Pronto je naravno proizvod neke od globalnih korporacija, a kome je namijenjen najbolje govori naziv.

Neki dan sam pročitala u Jutarnjem listu kako su sva ta hemijska sredstva za čišćenje opasna jer su potencijalno kancerogena. Po smradu Domestosa i Cilita u to ne treba sumnjati. A i ne djeluju kao na reklamama, tako da imate više štete nego koristi od njih. Ja opet padam na sve to, ali ipak su mi najdraža Ajax sredstva. Sa mirisom bugarskih ružičnjaka, lavande u poljima Provance, svježinom Alpa, mirisom jorgovana ili božura, zelene jabuke ili svježeg limuna, Ajax je neodoljiv (naročito ovi cvjetni mirisi).



Nisam isprobala ocat niti sodu bikarbonu kao sredstvo za čišćenj, jednako tako sumnjam i da hoću. Nisam čula živu riječ pohvale za učinkovitost ovih sredstava i zapravo sam skrenula sa teme i odlutala u neke druge vode pa se vraćam na svoj kurs.
Dakle, nemam dvojbi žena koja će mi pomoći u kući mi je potrebna, dapače neophodna. Kako ne volim sjediti dok mi se neko mota sa krpama oko mene to znači i da ću je angažovati onda kada niko nije u kući. Ja to uradim petkom kako bi mogla uživati u vikendu sa sa spoznajom da mi je kuća besprijekorna i da se mogu posvetiti aktivnom odmoru sa porodicom. Nije pravilo, ali ne bi li trebalo ostaviti ženi koja će vam doći i pospremiti stan nešto da može prezalogajiti i odmoriti se? To pitanje riješila sam finim prhkim kiflicama i pilećim medaljinima “Mc Donalds style”

Pileći medaljoni “Mc Donalds” i pečeno povrće



Pileći medaljoni su vrlo zgodna stvar i vrlo popularna. Ukusni su topli sa prženim krompirićima, ukusni su hladni sa pečenim povrćem ili rižom. Mogu se zapakovati u Tupperware posudice i ponijeti na piknik, pa se onda mogu iskoristiti za sendvič. Zapravo jedini problem sa njima je to što su tako dobri da im je teško odoljeti u bilo kojoj od predloženih kombinacija.

Činjenici da su mali i da vrlo brzo uhvate koricu, a da im sredina može ostati sirova sam doskočila, vidjet ćete kako...

Sastojci:

• 400 g fileta pilećih prsa
• 1 malo jaje
• 50 g brašna
• malo mlijeka
• sol
• papar
• krušne mrvice svježe pripremljene (poželjno od miješanog kukuruznog kruha)
• 1 žlica instant palente
• ulje za prženje

Priprema:

1. Kruh (po mogućnosti miješani kukuruzni) narezati na šnitice i posušiti u pećnici zagrijanoj na 120 stepeni oko 5 – 8 minuta, a zatim ih usitniti u multipraktiku.
2. Pileća prsa narezana na veće komade kuhati oko 15 minuta. Ohladiti i izrezati na manje komadiće veličine medaljona.
3. Od jaja, brašna i mlijeka napraviti smjesu nešto gušću od smjese za palačinke. Posoliti i po želji dodati malo papra.
4. Pomiješati mrvice sa palentom, a po želji dodati i malo naribanog tvrdog sira poput livanjskog ili parmezana.
5. Medaljone uvaljati u smjesi za pohanje, a zatim u smjesu od mrvica i palente.
6. Zagrijati veću količinu ulja u dubokoj tavi. Kada temperatura dostigne blizu 180 stepeni spuštati medaljone i pržiti ih sa obje strane dok se ne dobije lijepa korica. Budući da su već gotovi, nemate bojazni da će ostati nepečeni.
7. Vaditi medaljone na pripremljene papirnate salvete da se odstrani višak masnoće, a zatim ih poslužiti po želji.
A moja želja je bila da medaljone oslužim uz pečeno povrće jer i ono je ukusno hladno, jer se i ono može poslužiti kao dodatak u sendviču itd...

Potrebno:

• 1 veliki patlidžan
• 2 crvene paprike
• 1 zelena paprika
• 2 tikvice
• 2 mlada krumpira
• 2 žlice maslinova ulja
• 2 žlice ocata
• 1 žličica soli
• papar

Priprema:

1. Mladi krumpir skuhati u ljusci, a zatim ga ohladiti i narezati na sitne kockice.
2. Patlidžane i tikvice narezati na kockice i posoliti. Cjedaljku obložiti gazom i staviti posoljeno povrće. Ostaviti da odstoji oko sat vremena, a zatim istisnuti svu tekućinu.
3. Narezati paprike na trakice.
4. U tepsiju ili đuvečaru pomiješati kuhani krumpir i narezano povrće, posoliti i dodati papra po želji. Posuti maslinovim uljem i staviti da se peče u pećnici zagrijanoj na 180 stepeni.
5. Povrće peći oko pola sata, a zatim ga izvaditi i preliti ocatom. Ostaviti da se ohladi i poslužiti.


Zabrinuti za zdravlje i svi koji preferiraju ili su se iz bilo kojih razloga opredijelili za zdravu prehranu mogu se utješiti da je ovo povrće lagano i zdravo. Majonez neka ostave ovim nesavjesnima, Prijatno!

Kao što sam već napisala i ova prekrasna ukusna piletina (ah, tako omiljena) i povrće mogu se iskoristiti u snedviču. Sendvič se može ranije pripremiti i umotasti u foliju za održavanje svježine, što će svakako sačuvati pecivo od isušivanja, a možete sve ostaviti u hladnjaku i prepustiti ženi da ga sam anapravi po vlastitom guštu.



Podrazumjeva se da u hladnjaku imate i razne sireve, krem sir namaze, majonez, ketchup, razne dresinge i umake i sendvič se zaista može složiti kako ko voli. Osobno nisam ljubitelj majoneza, a još manje ketchupa ili salatnih dresinga na kruhu (ali neko i to jede i voli), od svih zala, majonez mi se učinio najmanjim, pa je tako i ovaj sendvič sa majonezom.


Sendvič po želji možete prethodno zagrijati, a zatim dodati prilog, odnosno namaz. Prijatno!

Fine kiflice



Vaša pomoćnica u kućanskim poslovima zasigurno će nakon napornog rada poželjeti popiti kaficu, a bilo bi zgodno da joj ostavite i neki fini suhi kolač.
Realnije je, naravno, da će žena jedva dočekati da ide svojoj kući da se lijepo istušira i odmori, ali ja sam spremila ove kiflice upravo za Nju. Nisam znala kako da ih nazovem jer su to obične prhke kiflice, ali stvarno FINE – pa evo ih fine kiflice.

Sastojci:

• 125 g maslaca
• 40 g šećera
• 1 jaje
• 300 g brašna
• 2,5 g suhog kvasca
• 1 žlica kiselog vrhnja
• 2 – 3 žlice mlijeka
• nadjev od marmelade ili nutelle
• šećer u prahu za posipanje

Priprema:

1. Maslac sobne temperature narezati na komade i pjenasto izraditi sa šećerom.
2. Dodati i umiješati jaje.
3. Pomiješati brašno sa kvascem i dodati u prethodnu smjesu. Dodati i umiješati vrhnje i malo mlijeka, pa izraditi tijesto.
4. Izrađeno tijesto omotati plastičnom folijom i ostaviti u hladnjaku da se polagano diže oko 2 sata ili više.
5. Hladno tijesto razvaljati rezati trokute. Na svaki staviti po žličicu ili dvije nadjeva i fino zamotati u kiflicu.
6. Pećnicu 15 – 20 minuta prije pečenja zagrijati na 180 stepeni. Poredati kiflice na pleh obložen papirom za pečenje i ostaviti ih 15 minuta da stoje na toplom.
7. Peći kiflice u zagrijanoj pećnici oko 15 minuta, a zatim ih vruće uvaljati u šećer u prahu. Ostaviti kiflice u posudi sa šećerom u prahu dok se sasvim ne ohlade, a zatim ih pohraniti u čvrsto zatvorenu metalnu kutiju.



I na kraju svega ostaviti poruku:“Draga N. Piletina je u hladnjaku, a imaš i pečenog povrća. Kruh je u kutiji za kruh na radnom prostoru. Lijevo. Napravi sendvič ili šta već želiš, odaberi namaz koji najviše voliš. U kutijici su ti kiflice, a kafa je u kredencu. Kiflice su spremljene posebno za tebe i naljutiću se ako se ne poslužiš. Najljepše ti hvala na trudu i zalaganju, S”


...prijatno i vama ma gdje bili:-)

34 komentara:

melrose kaže...

Bas mi je drago da te vidim! Vec sam se pitala gdje si. Ja sma podvojena licnost, jedan dio mene voli da je sve uglancano i cisto (i mirisno), a drugi dio mene mrzi da cisti:).
Elem ipak se natjeram. Za sada sve stizem sama (ili sa hubbijem), ali da mi pomoc treba stvarno ne znam kako bih se oslobodila da nekome toliko vjerujem (sigurno ni krivoj ni duznoj zeni) da joj pokazem svoju 'prljavu stranu' (ocistiti stan prije nego ti dodje cistilica ipak nema logike.
Recepti su kao i uvijek super, bilo bi mi draze da objavljujes po jedan cesce, nego po vise njih rjedje...znam da je guzva sa vremenom, ali eto...puno pozdrava Maja

Κάθαρσις kaže...

Fino da si nam se vratila! Ako nisi do sada, skokni na moj blog po jednu malo drukčiju nagradu!
Što se SAP-a tiče, tu je netko nekome uvalio za dobru proviziju. Naime SAP je jako dobar za dobro sređene firme na dobro sređenim tržištima. Za ostalo, bolji je Oracle. Ako nemate sustav kvalitete, odmah sada se ubijte jer ono "zlato" iz tekica neće moći na svjetlo dana. Uopće ti ne zavidim na onome što te čeka.
Što se spremanja tiče, kuća mi je u polunesvjesti već dugo vremena, ali što sam starija, to manje marim da li prašine ima više ili manje. Inače, sodu bikarbonu redovito dodajem deterdžentu za pranje veša, i pomiješanu s cvjetovima lavande stavim i u ormar s cipelama ili je stavljam u frižider da pokupi sve mirise.
Oni McDonalds medaljoni s povrćem su nešto za što bi ti McDonalds trebao platiti, tj. od tebe otkupiti prava na korištenje i početi se furati na zdravu fast food! Super!

Anonimno kaže...

Prekrasno, od Vas da ste ostavili hranu za kućnu pomoćnicu.Moja je majka tako prije hodala po kućama i pomagala ljudima, neki su joj dali nešto za pojest,a neki ni čašu vode,zato prelijepo od Vas da ste toliko ljubavi utrošili u kiflice i ostalo.Recepti su Vam uvijek divni.

cosmo2503 kaže...

@ Majo, meni čišćenje nikako ne predstavlja zadovoljstvo, a još manje imam snage i vremena za teže poslove. Kada mislim da je moja kuća prljava ja polazim od svoje mame, njena je prečista i uvijek mi nabija komplekse. O ovim pravo prljavim stanovima, koji se mogu uporediti sa svincem sam čula od kolegica, koje mi kažu da sam luda što se brinem zbog tračeva. Naravno da je suludo očistiti kuću pa onda zvati nekog da ti to isto uradi, tako da se ja ograničim da mi se operu prozori, vrata i pločice i da se pobriše prašina na visokim policama i sa lustera. I ovo peglanje koje mene najviše "pegla"
@ Katarzis, hvala na zaista jedinstvenoj nagradi koju sam već preuzela. Što se tiče oracla, kod nas je svo računovodstvo trenutno na Oraclu. Ja radim u finansijama tako da imam samo jednu Oraclovu aplikaciju i nemam pojma kako u cjelini funkcioniše. Firma inače ima perfektan sistem kvaliteta na papiru, najveća je firma u BiH i sve je za pet, ali ljudi su usko grlo i bojim se da ćemo se oko toga namučiti. inače sam čula da SAP u istoj firmi, ali u Herceg bosni nije pokazao očekivane rezultate, a naročito su slabi u poslu koji konkretno trebam. Srećom, po nas, nakon njihovog negativnog iskustva sam barem mogla zatražiti da mi se kod njih uočeni problemi unaprijed riješe (ista nam firma prodaje proizvod). Ko je kome dobar u ovom poslu, ne bi - "i zidovi imaju uši"
@ Draga anonimna prijateljice i posjetiteljice mog bloga, hvala na komentaru. Ja ne bi mogla za ženu koja mi pomaže u kući nazvati "kućna pomoćnica" iako u tome nema apsolutno ništa ružno. Za mene je ona moja desna ruka u kućanskim poslovima, moja ispomoć. Znam da te žene to rade iz puke nužde, jer žele malo popraviti obiteljski budžet i najčešće svom djetetu kupiti neku sitnicu za koje im muževi ne daju novac. Najrjeđe one taj novac troše samo na sebe. Smatram da je moja ljudska dužnost osigurati joj da može pristojno pojesti šta poželi, hladnjak joj je na raspolaganju. Također, pošto inače ne pravim kolače, napravim neki slatkiš specijalno kada ona treba da mi dođe. Pozdrav od srca :-)

Branka - byB kaže...

Drago mi je pročitati tvoj novi post, nedostajala si ovo vrijeme male pauze od bloga ali zato nimalo pauze od ostalih obaveza. Znam kako je to kada se uvodi novi program ili bilo što novo, taman i neka najmanja procedura, posla je kao u priči i onda dođeš kraju, testiranje, i uvijek se još mjesecima nakon toga nešto popravlja, ispravlja, dorađuje, .....Nadam se da ćete vi sa SAP-om dobro proći i da ćeš imati miran i lijep zasluženi godišnji odmor u 9. mjesecu.
Što se čišćenja tiče nisam ni ja neki ljubitelj iako mi nije niti preteško. Kako sam solo tako sam sebi rekla da nema nikakve pomoći i da bi to bilo razmaženo od mene već da trebam to sve sama raditi. Međutim, dogodi se često da jednostavno nemam vremena za sve detalje, malo se nakupi i jedna poštena generalka dobro dođe. Tada uskače gđa Marija, jako draga žena koja ujutro dođe, ja izađem na posao i predvečer kada se vraćam ona je gotova. Takva druženja imamo otprilike 1-2 puta godišnje, ne treba češće. Isto joj uvijek ostavim nešto za pojesti, kavu, nešto za popiti. Ali moram priznati da ovakvu finu hranu kao što je tvoja piletina sa povrćem nisam još napravila. Selma, odlično je, i u sendviču, i na tanjuru, ma super ! I kiflice mi se jako sviđaju , posebno u ovoj prezentaciji sa crvenom ružom. Bravo !

Dunja kaže...

E Selma, baš mi je bilo drago ugledati tvoj post danas. Mislila sam, ti si negdje na zasluženom odmoru, a ono radiš. Svi smo malo promjenili ritam življenja. Ja sam često u vikendici, 50 km od Zagreba, malo na mobitel poškicam šta pišu blogerice a mogu mobitelom i ostavit koji komentar, ali ne mogu pisati postove. Ali zato šetam prirodom s aparatom u ruci i uživam. Počinju intenzivna ljetna druženja i običnom a i neobičnom papicom na otvorenom a pisat ću i o tome.
Spremanje i čišćenje stana! Znaš šta, nekad kad sam bila mlađa izluđivala sam se sa glancanjem, no s godinama, a skupila sam ih poprilično, shvatila sam što je meni prioritet u životu. Meni je prioritet čovjek, prijatelj, moja djeca, unuka... sve ostalo ide u drugi plan. Uživam biti na usluzi njima a ne kući. Divim se onima koji mogu sve to skupa, ja ne mogu.
Zato, sve je dobro što kaže srce.
Recept; ovo mi je otkriće, krišku kruha a i kukuruznog malo prosušiti pa u multipratiku samljeti i upotrebiti za pohanje. Super ideja. A i pečeno povrće mi je fantastično.

Roman Tales kaže...

Sada kad sam pročitala ovaj tvoj post, rado bih se prijavila da ti dođem počistiti kuću, nisam Talijanka, ali sam u Italiji ;-)
To o Talijankama i njihovom čišćenju ti je samo jedan veliki mit, moja mama je njihov stil čišćenja zvala "kud popovi plešu", znači onako površinski. K tome, dobar dio njih navodno čisti cijelo prijepodne, uz najbolju volju što za ime svijeta imaš čistiti svako prijepodne? One stare generacije poput moje sveki su totalno neorganizirane i više vremena gube u praznom hodu nego u poslu - čisto za primjer, dok ona priredi najobičniji umak od rajčice, ja sam već gotova s kompletnim ručkom, dok ona razbije jaja ja sam već umijesila tijesto, nisam ja posebno brza već je jednostavno riječ o organizaciji. Ista stvar ti je sa čišćenjem, stalno leti s krpom, a opet joj visi prašina sa stropa. Jedno vrijeme je pokušavala uvaliti mi se u kuhinju na odmoru u Hr, to sam brzinski riješila da zaboravi i da joj nikad više ne padne na pamet, taman posla da uz njenu "pomoć" provodim pola dana u kuhinji!
Ocat srdačno preporučam kao odlično sredstvo protiv kamenca, kupujem onaj najjeftniji alkoholni za čišćenje. Pola reklamiranih proizvoda ništa ne valja, otkrila sam puno dobrih i daleko boljih sredstava koji nisu brand i prodaju se pod markom supermarketa koji ih prodaje.

vera kaže...

Bas sammislila često na tebe.Ja najvise mrzimčisćenje,i to pre svega pranje wc.-generalno i na dva tri dana,jer nas ima mnogo-petoro.
Sto se tiče pamučnih stvari,slazem se sa tobom i redovno izbegavam sintetiku jer imam i osetljivu kozu a i mislim da se mora voditi računa,jer ne treba svasta stavljati na sebe,pogotovo ne taj najlon.
I ja slabo kuvam,sutra putujem...i tako..prodje leto..

Snježa kaže...

Ti i Tadeja kao da ste se dogovorile i obe o čišćenju:))
Već sam pričala da se sada puno ne bavim čiščenjem, malo sam si olakšala što sam neke stvari izbacila (prostirke, zavjese,..) moj Tomislava je asmatičar pa sam morala i navikla sam tako.
Od sredstava za čiščenje ja jako volim Frosch (kažu da su ekološka), ponešto Ajax ali može samo miris limuna, niti jedan drugi...
Otkako sam operirala kuk priuštim si povremeno i pomoć u kući kada imam "veliko čiščenje".
I na kraju, drago mi je što se javiš kako god a ako nikako barem komentarom.
Prekrasni recepti a o tebi kao osobi najviše govori ovaj post - prekrasna:))

vera kaže...

Selmić,imas i kod mene specijalnu nagradicu...ja sma je izmislila...

Monika kaže...

jako lijepo od tebe što se tako brineš za svoju pomoćnicu. ja nisam rob čišćenja. volim da je uredno i čisto i mirišljavo, naravno...ali ne opterećujem se time. čistim kad stignem, pomaže mi muž i uz dobru podjelu posla i organizaciju sve se vrlo brzo i efikasno napravi. dodušr, još nemamo djece i živimo u malom stanu pa mi je i to olakotna okolnost, no mislim da jednog dana ni to neće biti problem, stoga čisto sumnjam da bih ikada zatrebala pomoć spremačice. ali ako se to ipak dogodi, sad znam što bih joj finog poslužila za gablec ;)

Shacky kaže...

Čišćenje!? Grrrrr!!! Izluđuje me ali volim da mi je sve cakum-pakum. I ja koristim Ajax jer mi lepo miriše a obzirom da nemam zavese da mi zamirišu kuću kad ih operem onda svakako brisanje poda nekim mirišljavim preparatom obavi posao. Jedina pomoć koju sam priuštila sebi ovog leta je da sam odnela tepihe na pranje i verovatno ih nikada više neću prati sama :)
Mislim da je malo žena koje bi spremile hranu za osobu koja im dođe pospremiti kuću ali to samo govori kakva si osoba. Imam sličan recept za pileće krokete i upravu si da je vrlo ukusno a i kombinacija je 1000!
Veliki pozdrav!

Sanela Mallory kaže...

Drago mi je što si našla vremena da napišeš post:)
Što se čišćenja tiče, moja mama je, rekla bih, opsjednuta time, nije da uživa u tome, ali njoj sve "mora" biti čisto. Ja nisam naslijedila te "manire" od nje i uopće se ne zabrinjavam zbog toga. Imam poprilično visoku toleranciju na nepospremljenost.
Da moja mama unajmi pomoćnicu, ona bi vjerojatno danima prije dolaska pomoćnice čistila cijelu kuću, ne znam što bi pomoćnica onda uopće radila...
I da moja mama je jedna od onih koje se brinu "što će susjeda... reći ako negdje "kod nas" vidi prašinu, paučinu... Ja sam se odavno prestala obazirati na to što drugi kažu. Mogu ja raditi sve "prema pravilima", a uvijek će se naći netko tko ima potrebu izmisliti neki trač. Bi li meni trebalo biti lakše, ako znam da je trač izmišljen. tj. ne bazira se na istini? Mene onako nije briga što tko kaže, pa nek´ slobosno smišljaju tračeve. A ako je trač i izmišljen, kako dokazati da je izmišljen? Da organiziram "dan otvorenih vrata" pa da cijelo susjedstvo dolazi vidjeti da kod mene nema baš onoliko prašine koliko je "ta i ta susjeda rekla".

Kad gledam neki film u kojem netko ima pomoćnicu, sluge... znam da je to sve divno i krasno, biti bogat i to si priuštiti, ali mene uvijek hvata jeza pri pomisli da mi se hrpa ljudi smuca kućom. Ne skrivam nikakve prljave tajne među prljavim vešom pa da se bojim što bi eventualna pomoćnica našla kod mene, a nemam ni skrivemne novce u ladici s čarapama:) ali svejedno, izluđuje me pomisao na to da bi netko "nepoznat" boravio u mojoj kući dok me nema. Čini mi se da bih ja pomoćnicu naručila u vrijeme dok sam kod kuće. Vjerojatno bi mi bilo blesavo da ona čisti, a da ja "ništa" ne radim, pa bih vjerojatno i ja čistila, ne znam koji bi onda bio smisao svega toga.

Uistinu je lijepo od tebe što si tako počastila svoju pomoćnicu, slažem se da to zaslužuje.

Nadam se da ćeš nam se češće javljati. Pozdrav.

Dajana kaže...

Kod mog muža su prvo uveli SAP i bilo je problema na sve strane, ali najviše kako ti kažeš, s ljudima koji nisu bili voljni naučiti ga koristiti i "čitati" podatke izravno umjesto da i dalje putem mailova traže podatke i objašnjenja. Onda su ga zamijenili drugim (internim Fiatovim sustavom), koji navodno funkcionira bolje.

Ne znam hoću li ikad doći do toga da imam kućnu pomoćnicu, jednostavno nemam povjerenja da mi neka druga osoba može napraviti stvari onako kako ih ja želim, a mrzila bih stajati iza leđa nekome kao što je radila moja baka (koja je to bila tortura - od položaja metle do kuta sobe iz kojeg treba krenuti mesti :)))))

Recepti s druge strane su po mom guštu - bez majoneze, kečapa i dressinga, kao i ti.

Moram se u potpunosti složiti s Roman Tales. Kad usporedim sebe i svoju svekrvu (Talijanku): ona krene kuhati ručak u 8 ujutro i nije u stanju iznijeti na stol pastu s umakom od rajčice i dva komadića piletine i salatu prije 2. Ja u sat i pol pripremim gozbu (kad hoću :))), stalno nešto briše i liže, a opet kako god ja pogledam na meni ključnim mjestima (u kuhinji i kupaonici) prljavo do te mjere da svaki put jedva čekam da se vratim kući - neću sad pričati ni o zdravstvenim problemima koje sam zaradila usred njene "čistoće".

mare kaže...

pa ti si stvarno odlicna gazdarica :) i kiflice radis za kucnu pomocnicu, pa to je divno, stvarno lijepa gesta.
i ja mrzim pranje vrata ali i ona detaljna ciscenja kuhinje ili samog frizidera i polica. uz djecu je to cesce masno i prljavo i doista je potrebno uzeti povremenu pomoc sa strane a da se ne bi postao rob stana. vjerujem da je tvoja pomocnica i vise nego zahvalna sto ima tebe za poslodavca.

Dilajla kaže...

Sve smo različite i sve gledamo na svoje kućanstvo s drugačijeg aspekta ,ja pak radim u firmi koja se bavi čišćenjem i održavanjem i ne mogu sebi dopustiti da u kuću zovem neke od tih ženica (koje stvarno znaju svoj posao i na profesionalan način ga i obavljaju)jer bilo bi priče ipak sam im ja nadređena osoba a nekad tako vapim za nekim tko će mi sam bar peglati ja uz svoj posao i rad ne terenu to ne stignem pa onda hvatam vikende.Ali i naučila sam u svom životu da ima vrijednijih stvari nego što je čišćenje..

cosmo2503 kaže...

@ Branka, drago mi je da si iznijela svoje mišljenje. Ja stvarno ne mogu stići sve sama, a često pomišljam da bi trebala angažovati ženu barem dva puta mjesečno, ako ne i svake sedmice. Jednom do dva puta godišnje mi treba velika pomoć oko velikih radova, ali to je već neka druga priča. Vjerujem da ti napraviš prekrasna jela za svoju Mariju.
@ Dunja, znam ja da nije potrebno biti rob kuće niti rob stvari, ali smo sve sebi to nametnule. Možda će se to promijeniti s vremenom, nadam se da neće postati gore. Što se tiče krušnih mrvica, ovo sam vidjela kod Ane, ona sprema svježe i zaista je smjesa za paniranje mnogo bolja tako, a za kukuruzni kruh sam se odlučila jer je lijepe boje.
@ Roman Tales, drago mi je da si iznijela svoj italijansko iskustvo. "Slatka mama" Talijanka, mogu zamisliti...Ima sigurno puno toga u njihovoj neorganiziranosti, pa gube pola vremena koje im se računa da rade, ali je činjenica da važe kao opsjednute brisanjem i lickanjem svega što postoji. Bila sam u Italiji, ali ne i u njihovim domovima, pa ne znam. Viđala sam ih po moru kod nas i nisu me dojmili higijenom, čak su mi se učinili prilično neurednima (možda zbog toga što na odmoru o tome ne vode računa). Ocat kao sredstvo za čišćenje ću isprobati, hvala.
@ Vera, hvala ti i za nagradu i za izneseni komentar. Užasavam se sintetičkih stvari, kako odjeće tako i sintetičkih posteljina, stoljnjaka, plastičnih tanjura, tako da mi nikakva praktična strana sintetike ne igra nikakvu ulogu.
@ Snježo, samo naprijed sa angažovanjem pomoći. Ne znam koliko su ti tvoji dečki od pomoći u kući, nadam se da su naučili da moraju uzeti učešća jer je na kraju to vaš zajednički dom i ne može i ne smije sve pasti na tebe.

cosmo2503 kaže...

@ Ah, draga Monchi u vašoj maloj sretnoj zajednici ne bi trebalo biti previše posla. Ni ja na tvom mjestu ne bi trebala pomoć, osim oko prozora koje nikako ne bi mogla oprati sama, a teško da bi i dragom to uspješno pošlo za rukom. Svakako ste vas dvoje u vremenu koje ste proveli zajedno naučili dijeliti kućanske poslove, tako i treba. Što se tiče pomoći sa strane, vremenom će ti možda i trebati. Ponuditi joj nešto što će pojesti za mene je normalno kao što bi to ponudila i svojim gostima, a vjerujem da bi iz tvoje kuće izašla sita i zadovoljna.
@ Draga Nataša, drago mi je da si se javila. Ako si probala slične pileće medaljone (chicken nuggets) oda vjerujem znaš kako su ukusni. Ovako sa povrćem su odlični.
Ajax je meni sjajan ima prekrasan miris, pa svako čišćenje onim odurnim sredstvima koja smrde završim ajaxom. Problem je odabrati onaj koji mi najbolje miriše. Parketi pobrisani Prontom mi krasno mirišu, kao i pod u kupaonici pobrisan Prontom za mermerne i kermičke podove.

cosmo2503 kaže...

@ Draga Sanela, tvoja mama kao i moja. Moja je bolesno uredna, mada ona sebi također priušti pomoć oko teških poslova, što je i normalno ona je već u godinama kada više ne može ništa teško raditi. Ali njena kuća je toliko besprijekorna da je to moj vječiti teret. Koliko god ja pokušavala svoju držati urednom u nje ću se uvijek naći posramljenom.
Što se tiče materijalne strane angažovanja pomoći, vjeruj mi da to i nije veliki izdatak. Napisala sam već da je satnica 8 maraka, a sat proveden bilo u nekoj zabavi ili u nekom honorarčiću vrijedi više. Što se , pak tiče "motanja stranaca" po kući, s vremenom sam stekla povjerenje i ova žena meni nije stranac, ona je i susjeda iz ulice i srećemo se redovno. moje iskustvo govori da je bolje ostaviti je samu da radi, a i meni bi bilo glupo sjediti dok ona okolo glanca moj stan. Opet, ponavljam, za mene je najnormalnija stvar da će ta žena kod mene pojesti nešto, a kolačić neki obavezno.

cosmo2503 kaže...

@ Helena (Mare) ja se zbilja ne osjećam kao poslodavac mojoj pomoćnici. Ja joj jednostavno pružim priliku da malo popravi stanje svog kućnog budžeta da nešto vrlo sitno zaradi i da si ispuni neku malu želju. Meni njena pomoć dobro dođe, a i njoj je drago imati "svoj novac" (nažalost nisu svi muževi dobri i mnogi misle da ako žene ostanu kući i ne rade da ih oni hrane ).
@ Dajana, hvala na komentaru. Vidim da i ti kao i RomanTales imaš slična iskustva sa "slatkom mamom" Nasmijala sam se slatko njihovoj neorganizovanost, a i tvom komentaru o tome koliko joj je potrebno za napraviti običnu pastu. Što se tiče SAP-a nadam se da će biti bolje nego kod drugih, a opet sumnjam jer mi nismo bolji od tih drugih. Naša firma je velika i imamo informatičare koji bi možda i bolje od SAPa zadovoljili naše konkretne potrebe, ali koliko sam upućena i SAP će se moći nadopuniti modiulima prema potrebama,samo da mi krenemo...
@ Dilajla, sasvim razumijem da ne bi mogla angažovati žene koje rade u firmi u kojoj si im nadređena. Ni ja ne bi mogla. Peglanje mi je super mrsko, a naročito po vrućini. Vikende bi radije utrošila na nešto pametnije od pegle i krpe, ali im ne mogu pobjeći.

melrose kaže...

Jel' jedete Fondant:)???

cosmo2503 kaže...

Pojeden i super je, ja sam se doduše zadržala na dvije žlice, ali je moja sis dokrajčila moj.

Predrag kaže...

Čao Selma, nisam nešto stizao u zadnje vreme da čitam blogove, pa nisam bio ni na tvom, a vidim da ni ti nisi bila na njemu :) Zgodno se eto uklopilo. Znam sebe pa kad se raspričam o čišćenju i spremanju, (a živim sa jednom isto tako opičenom ko što si ti, već 38 godina), zaboraviću najvažnije. Oko tog pohovanja bih hteo da mi nešto objasniš. Nije to prvi put da se susrećem sa tom čudnom idejom da se jaja zgusnu brašnom, pa se u to umače šnicla i ide u prezlu. Taj čudni koncept je meni neshvatljiv, jer ako ta smesa nije STVARNO gusta, uglavnom će da sklizne, jer je meso uvek ili glatko ili vlažno i nema šta da zadrži tu čudnu mešavinu. Znaš i sama da je pohovanje bilo UVEK nešto što se radilo iz ti prolaza. Prvo uvaljaš meso u brašno. Brašno se lepo zalepi za tu šniclu jer je ona vlažna, pa kad je zagnjuriš u jaja (a u jaja obavezno staviš malčice mleka, jer se lakše iscede sa šnicle)onda se jaja u dovoljnoj količini zalepe za to brašno i mogu da prime tačno onoliko prezle koliko je pohovanju potrebno. Sve u svemu, kod pohovanja treba smanjiti debljinu poza na minimum, kako ne bi preovladao i pokrio ukus mesa. Tako ja to vidim, a onda me baš začudi kad ugledam taj čudni način sa pravljenjem gustih jaja. Ne mogu da verujem da je ušteda od 2 sekunde, kolko je potrebno uvaljati šniclu u brašno, bila razlog za ovakav način pohovanja, pa bih te zamolio za RAZLOG jer verujem da on postoji, samo ja ne mogu da mu se dosetim.

A što se te kućne pomoćnice tiče, i moja Taca je u jednom momentu našeg života poželela tu vrstu pomoći, i ponašala se isto kao i TI. Pre nego što kućna pomoćnica dođe Taca uzme usisivač i krpu za prašinu i sve to sredi da se ne sramoti kakva joj je kuća :)))

Šta da ti kažem...sve ti je jasno. Međutim slažem se sa tobom oko tih prozora rerne i frižidera, ali i kućne pomoćnice ne vole to da rade, i veruj mi da ćeš morati da ideš za njima i da uradiš sama. No na jednu stvar možeš APSOLUTNO da računaš, FRIŽIDER ĆE DA TI OČISTE BESPREKORNO.

Da sam u Sarajevu, ili ti u Beogradu, veruj mi na reč, odmah bi se prijavio na taj tvoj "konkurs"

Čao Selma, drago mi je što si ponovo sa nama.

Shangri La Food kaže...

ja sam prije godišnjeg izribala kuću, pa opet sad kad sam se vratila. ima dana kada jednostavno sjednem i plačem od jada.. kad pomislim koliko mog slobodnog vremena ode na to.. ali što mogu. za sada je tako :)

imam jednu nagradicu za tebe:

http://shangrilafood.blogspot.com/2010/07/back-to-reality-i-nagradice.html

mamajac kaže...

Helou :)
O manjku vremena je postalo neprijatno i pricati, jer se SVE na kraju svede na to "Kad bih imala vremena, ja bih...". I ja bih :) Nek' si ti nama ovde, makar i povremeno, ne moze se uvek sve raditi istim intenzitetom. Na zalost.

Svidja mi je klopa sa kucnu pomocnicu, i ne vidim da ima neceg loseg u imenu tog zvanja. Ili spremacica, svejedno.

Vecina zena se zapanji kad cuje da ima i onih koje VOLE da spremaju. E, ta sam :) Perem sudove sa velikom strascu, masina za sudove mene nikad nece videti, ja nju dozivljavam kao suparnicu :))) Ona ce meni da pere sudove, pored mene zive ;)))) Karikiram sad, naravno ali ja zaista volim da perem sudove, i uopste, volim kucne poslove. Razmisljala sam i sama zasto je to tako. I odgovor je veoma prost - zato sto posle takvog rada ja VIDIM rezultate rada. Vrlo je slicno i sa kuvanjem, kad nesto skuvam, umesim, napravim, ja to VIDIM, a kad vidim onda sam i zadovoljna. Na poslu radim uglavnom sa apstraktnim stvarima koje se mere u bajtovima i ne vide se. Zamisli tri meseca radis nesto i ne vidis ama bas nista od ucinka, onda dodjem i vidim punu sudoperu, pa kroz pola sata vidim praznu sudoperu. Jeeee, sitan je to uspeh, ali meni je dovoljan da se osecam lepo :) A da li stizem sve - naravno da NE. Nekad me manje a nekad vise nervira nered, a uvek ga ima. Udata sam za nekoga ko apsolutno ne primecuje nered i necistocu, hoce on da pomogne ako bas mora, ali ce i to bude vrljavo, tako da, sve je na meni. Pomoc sam imala jedno krace vreme, kad su deca bile bebe, posle vise ne. Znacilo bi mi, naravno, samo sto tesko da bih ja nekom dala krpu i izasla u strapac. Nego bi zajdno sa njom, ja jedno ona drugo.

Prosle godine sam ostala jedno 4-5 dana potpuno sama kod kuce. Muz i deca otisli na plac, ja sam radila. Popodne kad dodjem kuci, ja SA UZIVANJEM uzmem da raspremim sve ono sto ne mogu dok su oni tu, i posle dva SA UZIVANJEM sedim u toj sredjenoj okolini i nesto citam, gledam, pisem... Stagod. Umesto da kafenisem sa drugaricama, k'o svaka NORMALNA zena :)))

Hemiju ne podnosim, koristim koliko moram, ja kupim CIF, i to onaj najneutralnijeg mirisa, i to mi je za sve zivo. Nema sanse da kupujem sredstva za parket, pa sredstva za prozore, pa sredstva za ovo, za ono. Neki dan sam sve serpe sredila sircetom (dno cistila od kamenca). Prasak za ves uzmem koji dohvatim, ali nikako sa jakim cvetnim mirisima. Omeksivac recimo uopste ne koristim.

A i stan mi je bez tepiha i zavesa, NISTA od vesa ne peglam, ali mi se tako i oblacimo, niko ne nosi kosulje, niti nesto faltasto, cigovano... Sve ravno, da moze lepo da se ispravi na susilici. Ima jedan stos koji je mnogo dobar, mada me cesto mrzi da to radim, a to je da ves, kad je vlazan ocedjen izvucen iz masine, sklopim, ne bas da ga sklopim kao za plakar, ali na dva, ili na cetiri dela, zavisi ste je (maica, pantalone, duksevi). Onda to tako vlazno sedi jedno preko drugog par sati, i posle na susilicu. Vecina toga bi prosla i strozije kriterijume o procentu (ne)poguzvanosti, a moji su niski, tako da ja peglu ne znam ni kad sam zadnji put ukljucila. Stolanjake nemam niti volim, to je stvar navike, ni moja mama nije nesto koristila stolnjake, sem za neke paradne ruckove.

Ima i perioda kad mi se sve malo smuci, pa ne pipam nista, ali to traje kratko, pa sve u krug :)

Razmisljala ja. Ako propadnem kao inzenjer, ja cu lepo da se zaposlim kao spremacica, i da konacno radim nesto sto volim :)))) Dobro, nije BAS tako, ali skoro da je tako.

Pozdrav Selma, ako ti zatreba pomoc, javi :)

mamajac kaže...
Autor je uklonio komentar.
mamajac kaže...

Izvinjavam se na spam-dupliranim komentarima, nesto se Blogger malo cudno isponasao, pa mi je jedan komentar otisao 5 puta, bez da je meni javio da je otisao. Pozdrav.

cosmo2503 kaže...

@ Ćao Dade, drago mi je kada mi se javiš. Prije nego i ja krenem sa vječito inspirativnom temom čišćenja odgovoriću na pitanje o pohovanju i smjesi za pohovanje. Mislim da se možda i nisam najbolje izrazila kada sam rekla da smjesa bude kao za palačinke jer bude kao za one debele palačinke ili za uštipke, bude gusta. Ne znam da li bi skliznula sa sirovog mesa, ali sa ovog kuhanog ne sklizne, a pohanci budu kao u košuljici od palačinaka sa dodatnim mrvicama. Inače moja mama je pohovala, a i ja najčešće tako radim prvo brašno pa jaje pa mrvice (ili bez mrvica). Ako ima neke uštede ne radi se o uštedi vrmena već jednom prljavom tanjuru manje. Za ovu smjesu za pohanje sam čula odavno, kod engleskih "fish and chips", tebi ostaje da se uvjeriš da ipak neće skliznuti sa mesa, a naročito je dobra za pohovanje faširanih šnicli.
E sada čišćenje - razumijem tvoju Tacu potpuno. Pa kako će zvati ženu u kuću da joj vidi prljavštinu??? Tako je radila i moja mama, počistila bi sve čoškove da ne daj bože ne bude kakve paučine i onda zvala našu tetu Džemilu koja bi samo oprala prozore i rekla "baš ti je ćisto i paućine si skinula" LOL, nisam ni ja daleko odmakla, krpe i spužve mi ne ginu, a ni ja ne bježim od njih. Ono što stvarno ne umijem, a i ne smijem je prati prozore. Ono što mrzim je čistiti pećnicu, ono što mi je teško i dosadno je čistiti pločice. Kod čišćenja frižidera najgore je svu hranu povaditi, pa izvaditi police i ladice i sve to vratiti na mjesto, ostalo je okej, nije mi tako mrsko. Što se tiče onog drugog čišćenja frižidera, to mi predstavlja zadovoljstvo, volim komplimente za svoju hranu.
"konkurs" je zatvoren, meni je moja Nurka divna, ima zlatne ruke i divnu poštenu dušu.
@ Andreice moja hvala ti na nagradi, rado ću je preuzeti i pridodati na svoj blog. Vrijeme u čišćenju kuće zapravo brzo prođe, ali se iskreno može i pametnije iskoristiti. Mi smo često sklone vjerovati da to niko ne može uraditi dobro kao mi, nekad nam nedostaje povjerenja, ali vjeruj mi kada jednom nađeš pomoćnicu koja ti odgovara, u koju imaš povjerenja, nećeš je tako lako ispustiti.

cosmo2503 kaže...

@ Draga Majo, i mene je više sramota vaditi se na gužvu na poslu na nedostatak vremena, ali je fakat tako. Možda sam neorganizovana, a možda sam suviše zahtjevna i suviše odgovorna. Evo sa SAP-om Ja sam napravila 10 scenarija i prošla ih sve, napisala komentare za verifikaciju i zamolila kolegicu iz tima da napravi isto samo za jedan proces i da mi ga pošalje mailom. Šta je ona uradila - bukvalno je prepisala iz upustva, vježbi koje smo prolazili kroz obuku u stilu očekivani rezultat:kliknemo-treba se pojaviti ekran, unesemo podatak-stvarni rezultat ostvareno. Poludila sam kada sam to dobila.
Reći za kućnu pomoćnicu da je kućna pomoćnica nije ružno, ali bi radije rekla spremačica.
Ti si jedna od rijetkih žena od kojih sam čula da zaista uživaju u kućanskim poslovima, baš rijetkih. U prevu si kad kažeš da voliš vidjeti rezultate, ali bogami se treba dobro potruditi da se do rezultata dođe. ' Ajde opreti par sudova, ne bih zbog toga uključivala mašinu, ali prati zamašćene šerpe i posude za mješanje od čokolade, maslaca, jaja, bome ne uživam...
Vjerujem da si pozlatila kuću kada si ostala sama, vjerujem da bi i ja to barem pokušala, ali uz pomoć moje spremačice, dok bi ona uradila grublje stvari ja bi se zabavila finesama i detaljčićima.
Cif sam nekada koristila ali ga u zadnje vrijeme ne primjećujem, moguće je čak da se na BH tržištu prodaje pod drugim imenom. Kod nas u BiH isti deterdženta za suđe koji se u Hrvatskoj prodaje i reklamira kao Jar se prodaje kao Fairy, ne znam, elem, Cif nisam vidjela odavno.
A kao inžinjer ne možeš propasti, struka ti je za barem narednih 40 godina hit. Vjerujem i u to da si dobar inžinjer. Pozdrav i hvala što si se javila.

hanci06 kaže...

Moram priznati da je moj status stay-at-home-mom bio moj izbor i da me ni malo ne opterećuje provoditi cijeli dan kod kuće,bilo raspremajući kreativne potrepštine s mojom kćeri ili pospremajući nered nakon akcije.Živim u istom domaćinstvu sa "slatkom mamom",kojoj je s godinama postalo važnije naspavati se i pogledati seriju,nego izribati kuhinjske ormariće jednom mjesečno (što je prema vlastitom priznanju u mladosti radila),tako da se ni ja ne opterećujem pretjerivanjem.Kućanske poslove smo podijelile,ona kuha,ja peglam,a ostalo čišćenje uglavnom preuzimam ja,jer me nered malo više nervira nego nju.Ni jedan kućanski posao mi nije mrzak,ali moram ovako javno priznati da jednostavno obožavam miris svježe opranog veša i peglanje tog istog mirišljavog veša.Kolko tolerantna kod čišćenja,toliko opsjednuta kod sredstava za pranje veša!Mašina je okružena praškovima i omekšivačima,a daska za peglanje i parna postaja su "svemirske"!Sve i da imam potrebu za spremačicom ,to joj ne bih prepustila!
A ti,draga moja,kad budeš stigla navrati do mog bloga http://strasilo.blogspot.com/ pa preuzmi nagradicu!

Predrag kaže...

Vidim Selma da se mi razumemo oko tog pohovanja. Pošto često koristiš klasičnu varijantu, to znači da ZNAŠ njene prednosti, pa je ovo sa gustim jajima u suštini OK jer nekada je to baš zgodno. Čak i ja sam probao ta gusta jaja kada sam prvi ili drugi put pravio KARAĐORĐEVU ŠNICLU. Ideja je bila da sprečim kajmak i sir iz onog fila unutra da iscure napolje, pa da POH bude što deblji. I bio je ali se to meni nešto nije mnogo svidelo. Ta gusta jaja ostanu u jako debelom sloju na šnicli pa kad ih spustim u prezle, i hoću da uvaljam, onda prsti utonu u tu debelu smesu, ili ako to sve protresem da se uvalja samo, taj gusti deo se nekako zgužva u onom delu koji leži na prezli i ima ga više a gore ga više nema....sve u svemu ja sam rekao SAD I NIKAD VIŠE. Kad mi treba debeo sloj, ja lepo radim na stari dobri klasični način, a završnicu ponovim. Sve skupa sa prezlom, vratim u jaja, pa ponovo u prezlu. Ako treba to uradim i 3-4 puta. Tačnije dok ima jaja, kolko da ih utrošim ;))) U zadnje vreme (mada ni ja ne pravim Karađorđeve često) ako unutra ima kajmaka, a nema ga uvek, onda samo krajeve umočim u jaje pa u prezlu, i to nekoliko puta. Krajeve kad pojačaš na ovaj način uglavnom si rešila problem curenja. Ne valja kad poha bude previše. Mada ima svoje prednosti, ne moraš da jedeš hleb. Sve ti je već na tanjiru :)))

U čišćenje se ne bih mešao, nije to moj fah, ali moja Taca je svojevremeno kupila onaj paročistać koji se zvao 100 gradi, i ceo život ga koristila. Sad je kupila ovaj noviji koji se zove H2O i ja sam ga isprobao kad sam generalno prao radnju, pre par nedelja. ODLIĆAN JE. I za prozore i za frižidere i za rerene. Ovo ti kažem zato što na reklamam su svi proizvodi odlični, a posle shvatiš da ne valjaju. OVO JESTE ODLIČNO i ubrzava te bar 2 puta, a što je mnogo važnije, ne moraš da RIBAŠ, jednostavno prevlačiš laganim pokretom preko prljavštine i ona se razmekšava. Posle samo obrišeš u jednom potezu.

Čao Selma, uvek je lepo pričati sa tobom.

Maja kaže...

Draga moja Cosmo, i meni bi pomoć dobro došla kao i tebi :) Kao i ti, nije ni mene bilo dosta dugo, a onda kada sam napokon smogla vremena počela sam uređivati svoj blog i greškom sam pobrisala sve postove :( Ali nema veze, idemo dalje otpočetka :)
Drago mi je da si se vratila i da ću sada moći malo češće škicnuti do tebe :)
Pusa

Aleksandra1234 kaže...

Dobrodošla nazad, drago mi je da si tu..:)
S godinama valjda u čoveku, hoću reći ženi nešto klikne pa se zapita gde sva ta pedanterija vodi i zašto baš vikende provodimo u spremanju, umesto da uživamo i radimo stvari koje nam prijaju. Ja sam s tim raščistila još pre dve godine, trudim se da da sve izgleda uredno, ali ne i besprekorno, sve treba biti na svom mestu to je istina, ali više ne ludujem do sitnica. Sada pročitam i dobru knjigu, odem u pozorište...družim sa vama :), planinarim i pokušavam da malo i uživam...
Recepti su ti odlični!

Tadeja kaže...

Meni je to i dalje bolna točka :)
Ja bih da je sve uglancano, a nemam za to vremena, odnosno ako se bavim time, sve drugo moram ostaviti po strani. Pa tako vozim nekakav slalom, koji put bolji prolaz imam, koji put najašim na vrata. :)
Ajax je i moj izbor broj 1 za većinu površina :)
Onaj sendvuljak bih smazala u hipu! :)