U novom smo krugu blogerske igre Ajme, koliko nas je! koju je pokrenula Monsoon sa Dalmacija Down Under. Zahvaljujući našoj domaćici Mignonne sa La cuisine creative u februaru ćemo uživati u citrusima i obilju vitamina.
Ja sam već napravila plan što ću spremati, plan je verifikovan od strane stručnog žirija i ostaje mi jedino pitanje na koji način logično povezati recepte koje ću objaviti u jednom postu.
Počet ću sa porodicom grahorica i jelima kojima će dodatak limuna dati jedan sasvim novi i osvježavajući okus. Niste znale kako je grah dobar kada mu se doda malo limuna. Ne? U tom slučaju vam preporučujem da isprobate.
Grne sa piletinom,grahom,krumpirom i limunom
Donedavno (relativno), nisam znala šta je grne. Na Gaginom blogu Moje grne , pronašla sam objašnjenje . Dakle radi se o zemljanoj posudi za kuhanje i pečenje, po kojem je i grnčarstvo dobilo naziv. Za grnčarstvo sam sigurno čula još u nižim razredima osnovne škole, a šta je grne su nam zaboravili objasniti, pa ionako se u našim školama sve uči napamat.
Mogu reći da je ovo jelo grne, ali posuda i nije. Ne znam zašto sam ga tako nazvala, možda zbog načina pripreme. OK – nadam se da mi to nećete uzeti za zlo.
Sastojci:
* 200 g krumpira
* 1 glavica luka
* 2 kriške limuna, izgnječene
* svježe iscijeđeni sok limuna
* 2 češnja češnjaka
* 400 ml pilećeg temeljca
* 500 g piletine
* 250 g kuhanog graha iz variva ili konzerve
* svežnjić svježeg peršina
* 1 žličica korijandera u zrnu
* 1 žličica kima
* sol
* papar
* 2 žlice maslinova ulja
Priprema:
1.Izgnječite pulpu dvije deblje kriške limuna. Luk narežite na ploške, a češnjeve češnjaka ostavite cijele ili samo prepolovite. Korijander stucajte u mužuru.
2.U posudu sa debljim dnom stavite krumpir, limun, začine i sol. Dodajte temeljac i stavite kuhati oko 15 minuta.
3.Potom dodajte piletinu narezanu na kockice i produžite kuhati još desetak minuta. Na kraju dodajte grah i dodatnu kutljaču temeljca ili mlake vode i pustite da još jednom prokuha.
4.U međuvremenu zagrijte pećnicu na 200 stepeni. Istresite jelo u vatrostalnu posudu dodajte papar, pospite maslinovim uljem i stavite u da se zapeče oko 10 minuta.
5.Na kraju jelu dodajte sjeckani peršin i limunov sok i poslužite u posudi u kojoj se peklo.
Piletina sa slanutkom, limunom i špinatom
Slanutak sam kao i mnogo toga upoznala u ratu kroz humanitarnu pomoć. Bile su to neke konzerve iz Turske, koje smo dodavali u rižu i uz malo luka pravili najbolji rižoto na svijetu, u kojem je glavni začin bila glad. Niko se nažalost nije sjetio da od slanutka napravi pljeskavice...
Kao svoje kuhinje gospodarica probala sam slanutak ovako – slanutak onako. I ovako...
Radi praktičnosti i brzine pripreme koristila sam konzervirani slanutak Kada koristim grašak ili slanutak iz konzerve obavezno ga saperem u hladnoj vodi i još jednom prokuham.
Limun će ovom jelu na čiju pripremu nije potrebno utrošiti sate vašeg dragocijenog vremena dodati poseban osvježavajući okus, kao protutežu raskošno slatkim začinima.
Sastojci:
• 600 g pilećih prsa
• 250 ml vode
• 1 žlica maslinova ulja
• 1 mala glavica luka
• 2 češnja češnjaka
• 1 žličica mljevenog cimeta
• 1 žličica mljevenog korijandera
• 1 žličica mljevenog kima
• 400 g slanutka iz konzerve
• 500 g špinata
• kora bio limuna
• svježe iscjeđen sok 1 limuna
• sol
• papar
Priprema:
1. Naribajte koricu limuna i iscijedite sok. Glavicu luka prepolovite i narežite na ploškice. Češnjak usitnite, ali ga nemojte protiskivati.
2. Pileća prsa očistite od eventualnih tragova masnoće i narežita na kockice.
3. Špinat operite i prelijte vrućom vodom.
4. Zagrijte maslinovo ulje u široj posudi. Dodajte luk i na laganoj vatri pržite dok ne zažuti. Dodajte češnjak i naribanu limunovu koricu i popžite samo toliko da pusti aromu, a zatim dodajte piletinu i začine. Pržite dok piletna ne dobije boju, a potom dolijte vodu i lagano kuhajte oko 8 minuta.
5. Slanutak iz konzerve istresite u cjedaljku i dobro isperite, pa zatim dodajte u jelo i kuhajte oko 5 minuta.
6. Na kraju dodajte špinat i prokuhajte 2 minute. Dodajte limunov sok i papar po želji.
Broj komentara: 10:
Baš osvježavajuće. S limunom imam neke kolače, nešto i s narančom, pa se možda uključim i ja. Osim ako se limun s ribom isto računa! ovo što si predložila odlično je.
I ja uvijek s piletinom koristim limun. Nekako nam se tako piletina jako sviđa. Ovi tvoji recepti su pravo osvježenje, nisam probala limun s grahom, vjerujem da je izvrsno ali ovo sa slanutkom i špinatom ću probati čim počne onaj proljetni špinat.
Draga moja, ovo sve zvuci vrlo fino, ti uvek sve tako temljito obradis... posebno mi se svidja ona prva fotkica, moracu jos koji put da navratim da bih linkala reeceptice i slike...kiss!;)))
Krasni i osvježavajući recepti.
Hvala što si me spomenula u svom postu. Na žalost, mnogo ljudi zna šta je grne, i mene i sada često pitaju o tome.
Recepti su super, a piletina je slična onoj koju sam ja pravila, i znam da bi mi se svidelo. :)
ovo jelo sa slanutkom me besramo privlači...fenomenalno! bilježim :)
Sve je kao i uvek perfektno i pedantno.I ja sam na Gaginom blogu nasla takodje objasnjnenje jer ni sama nisam znala sta grne znači.
Prelepe fotkice pune svezine!
Iskreno svaki put ostanem pomalo bez teksta kad post započneš iznošenjem podatka o tome da si neke stvari počela jesti doslovce zbog gladi i iz potrebe za preživljavanjem i čini mi se da je bilo kakav komentar na to zapravo neumjestan, jer što ja iz perspektive nekoga tko je rat proveo u relativnom neimanju, ali definitivno ni blizu gladi ili ičem sličnom, mogu reći. Meni su priče o tome da su u Sarajevu kad je počela glad, u trenu nestale i pojedene sve sobne biljke za koje se moglo nedvojbeno ustanoviti da nisu otrovne, tipa rižoto od fikusa ili šeflere, teška egzotika :( Činjenica je da je meni trebalo jako dugo da grah počnem ponovo jesti, iz sasvim drugačijih razloga. Jer sam ga se prejela. Moj brat je naime jeo slovom i brojem, kao mali, 3,5 jela, a mama je radila i najzgodnije je bilo skuhati nešto što ja mogu podgrijati i sa strane ispeći neko meso. Pašta fažol, ječmenčkova kaša, grah i zelje,nedjeljom kuhano-pečena ( prvo skuhaš od nje juhu, pa je onda pečeš) kokica i pečeni krumpiri i paštašuta, su bili jedino kaj je htio jesti i morali smo i mi. Onda su došle 80-te i famozna inflacija i stabilizacija i redovi za smrznute krmenadle. Ja dan danas nemrem vidjeti krmenadlu ni nacrtanu. Na njoj sam učila kuhati:) Uglavnom, htjedoh reći da mi se grah opako zamjerio, tako da tek unatrag desetak godina kuham ponovo i njega i sve druge grahorice. Obje ove tvoje kombinacije mi se čine vrlo interesantne i svakako ću probati za promjenu. Korijander stavljam u chili con carne, ali pretpostavljam da bi mi se s limunom i cimetom ovaj špinat-slanutak jako svidio.
@ Katarzis, mislim da bi svakako trebala učestvovati sa tim kolačima. Zanimljivije je kada ima više učesnika sa više recepata.
@ Snježo, meni je prvi put da dodajem limun u piletinu, dok mi je uz ribu i morske plodove obavezan, nekako ga nikad nisam probala sa drugim mesom. Sa grahoricama se odlično slaže, a stara je stvar da je odličan i sa krumpirom.
@ Mignonne, ja ću ti poslati linkove za sve što objavim. Ne znam da li bi ti na neki način mogla olakšati za skidanje slika, javi ako znaš kako.
@ Andrea, oba jela imaju zaista taj neki osvježavajući okus, što je mene prilično iznenadilo jer količina mi nije izgledala velika, pa čak ni dovoljna.
@ Gago, kako rekoh u nas se u školama uči napamet. I onda nam kažu za zanat grnčarstvo i za grnčariju, a ne kažu nam da se te posude zovu grne. Prije tvog bloga nisam imala pojma šta je grne.
@ Vera, hvala ti na komplimentu. Naučimo što šta jedna od druge i meni to pričinjava zadovoljstvo.
@ Tadeja, odavno imam namjeru objaviti post o preživljavanju u Sarajevu, hrani koju smo jeli i jednoj konzervi kojoj su Sarajlije podigle spomenik. Kada samo pomislim sa koliko malo hrane smo živjeli, a koliko se danas baca uhvati me i tuga i bijes. Živa je istina da smo jeli svo jestivo bilje, maslčak i kopriva su bili posebno ukusni. Onda smo počeli sami uzgajati luk i rajčicu (BTW prvo sjeme koje je došlo je bilo za pelate, pa je i to na neki način vrsta koju sam tek tada upoznala). Prvo smo sijali peršin i luk u male saksije na balkonu (2,50 sa 0,50 m), onda su ljudi počeli kopati po gradskim površinama. moji su roditelji tada preselili u kuću moje majke i tu je bila jedna mala zgodna baštica, pa smo tamo krajem rata 94-95 imali i malo krompira i nešto više luka, mahuna, rajčice. U ratu se polukoncertni klavir mogao nabaviti za 500-600 maraka, ali je kilo šećera bio 80 maraka, a litra ulja 20, jaje 5, brašno 5...Jasne su mi scene iz filmova kada gradska gospoda daje zlato za vreću brašna i kantu masti. Od svega je najgore bilo znati da neko zarađuje svoj prvi milion na našoj muci.
Strašna mi je pomisao na taj odvratni rat ali mi je i fascinantna činjenica da smo ga preživjeli i ostali donekle normalni. Baš kao što Tadeja reče kad pročitam da te neko jelo podsjeća na taj horor imam osjećaj da je svaki komentar deplasiran.
Grne, grne i opet ja o svojoj struci. Kod nas se na faksu skoro sve svodilo na grnčariju i grnčarstvo. Većina literature je objavljivana još u Jugi pa ovisno o tome jel objavljena u Beogradu ili Zagrebu imali smo grnčariju ili keramiku. Eto zahvaljujući tome sam odmah znala zašto se Gagin blog tako zove. :)
Zanimljivi su mi svi recepti jer volim grahorice posebno slanutak. :)
Objavi komentar